Фотографија: из отворених извора
Здрав пар има једноставну формулу: искреност када су у питању односи и приватност када су у питању личне границе.
Већина људи је уверена да у здравој вези не би требало да буде лажи. Али психолошка пракса показује да је апсолутна искреност идеал који не функционише увек у стварном животу. Није питање да ли су лаж и ћутање могући, већ зашто се појављују. Да ли је лагање могуће у блиским односима и, ако јесте, где је граница? Наталија Гарина, магистар психологије и психотерапеут, рекла је за РБЦ-Украјина.
Три врсте лажи
Постоје три врсте лажи. Први је заштитнички, када људи нешто крију не ради манипулације, већ да избегну сукоб или да не повређују партнера.
„На пример, не причајте о лошем расположењу, да се не бисте обрушили на своје најмилије. Такве „ситне лажи учтивости“ не уништавају односе ако не постану системски“, каже психолог.
Друга је лаж срама. Скривање прошлости, породичних прича, сопствених слабости. Овде је важно разумети мотив. Ако тајне помажу у одржавању унутрашње границе и не трауматизирају пар, то је нормално.
Али ако се партнер плаши да каже истину јер очекује осуду или казну, то је већ ознака опасности, а не индивидуалног простора.
Трећи тип су манипулативне лажи. Скривање осећања, финансија, издаје, правих намера. Ово уништава поверење, ствара дистанцу и ствара везу у којој се увек живи у стању контроле.
Које ствари се не могу сакрити
Здрав пар има једноставну формулу: искреност када су у питању односи и приватност када су у питању личне границе.
„Партнер није обавезан да открива сваки детаљ прошлости, али вреди бити искрен о ономе што је важно – вредностима, осећањима, одлукама, очекивањима. Лаж постаје проблем када је њена сврха избегавање одговорности или стицање користи на рачун другог“, додаје Наталија Гарина.
Дакле, није свако ћутање претња. Али свака лаж има мотив. А ако је овај мотив страх или манипулација, то је већ сигнал да је у вези потребан разговор о поверењу.
